studentski prosvjedi u Srbiji

Još se krećemo po marginama Visokog Kontraskupa, s kojeg se učesnici polako razilaze, neki od njih odnoseći i poneku stolicu. Budući da moja neznatnost skupove (svih boja) odavno ne gleda u realnom vremenu TV prenosa, nego ili posredstvom novinskih odjeka i reagovanja ili klipova ubačenih kroz Viber, moj prozor u svet, tako je postupila i ovog puta. I dobro je postupila. Nema se tu šta videti, pogotovo se nema videti ništa što nije već stotinu puta viđeno, uvek tu bude mnogo ničega oko buke, a u poslednjih, da kažemo, 12 godina periodično se okuplja ogroman broj ljudi da bi odaslali dve kratke poruke. U slučaju opozicionih protesta, ta poruka glasi: „Silazi s vlasti“, u slučaju pak Visokih okupljanja glasi: „Oću qwrz.“ S kombinovanim političkim iskustvom mladog, potom sredovečnog i na kraju starog majmuna, tvrd vam stojim da „obojena revolucija“ ne da nije „mogla“ uspeti – ako pod uspehom podrazumevamo Visoki Strmopizd – nego da joj nije ni bila namera da uspe, bar ne u smislu strmopizda… Bilo bi dobro da sve srpske čaršije i mahale, s Visokim Mestom na čelu, poveruju studentariji kad kaže da joj nije namera nikog da „ruši“, nego da izvrši politički pritisak da se svi akteri na histeričnoj političkoj sceni vrate u ustavom i zakonima omeđene okvire. U tom smislu je odlična ideja da se tekući režim najpre vrati k poznaniju prava, pa da se postepeno, zajedničkim snagama, krene u stvaranje manje napetog, manje nasilnog i za sve snošljivijeg društva. Ako bih ovo što sam napisao ispričao na nekom takmičenju za mis sveta, bio bih u najmanju ruku prva pratilja, ovako, napismeno, samo sam ostao džaba moler. Tako piše Svetislav Basara.